Zašto sam se ja ovako uzjebo? Pa, nemam posla. Zalihe se istopile. Ne bi me čudilo da sad netragom nestane s bankovnog računa i to jada što ima. Ma i ja netragom da nestanem, to bi bilo normalno. Eto, ne gledam u pod, pa red je da se to sankcionira. Ajde tu imovinu što ste zaplijenili ekipi rasprodajte pa onda neke javne radove, nešto, dajte neku kunu. Ja, mladi konj, jak kao bik, radio bih nešto. Kad ću ako ne sad? Ode mladost... Ma kakva mladost? Sad sam staro kljuse od tri banke. Mladost je otišla dok sam čekao da se nešto desi i da mladi ljudi žive. Nema.... Mladi ljudi ližu sladoled umjesto vladajućih guzica. Čamimo po birtijama jer drugo ne znamo. Planovi su nam dugoročni kao život leptira, ali taj leptir barem to kratko uživa. A mi? Mi smo stalno neka gusjenica, žderemo otpalo lišće i sretni smo ako i to nađemo. Dajte, ljudi, ajmo nešto da se desi, dokle više ovo? Hoću život!
Evo, dajte mi neki posao i prvi mjesec radim bez plaće. Jel pošteno? Ako stvar ne štima, svatko svojim putem i nitko nikome nije ništa dužan. Otvoren sam za prijedloge.