Magluština

Eto me! Kako sam i najavio, nadobudno se javljam. Tek što sam progledao i prva stvar koja mi je protutnjala kroz mračni um je da moram nešto pisati po novopečenom blogu. A o čemu pisati? Jedna od prvih jutarnjih stvari prilikom buđenja bacanje je oka kroz prozor kako bi sa sigurnošću utvrdio da je vani opet ova dosadna magla koja danima ne napušta Karlovac.

Jedno godinu dana, ako ne i više, nije se baš nešto magla pojavljivala. Magla je normalna stvar u Karlovcu, no zbog sušnijih vremena valjda nije bilo ni magle. Zadnjih mjesec dva počele su padati neke kiše, ne baš preobilne, ali eto nama depresije. Bespotrebno izlaženje je apsolutno fuj.

Neku večer mi je bajs bio vani i toliko se navlažio da je postao čišći. Izgledao je bar dvije godine noviji. Prilikom pedaliranja kući i ja sam se navlažio skoro kao da je pljusak padao. Iš magla, iš kiše! Sad nam ne trebate, urode ste zajebale, sad samo perete ulice i depresivne umove.