Vladimir Gajić - Gayo

Ne ide, ne može, nemam... Ma može i ide sve u 3 popodneva, jer ne isplati se nervirati radi gluposti. Sve su to kao neki problemi koje kao neki drugi nemaju jer oni eto mogu ovo, imaju ono, ide im vamo ili tamo. Ma zajebi to sve!

Proteklih nekoliko dana me tako faking bolio želudac da to nije bilo za normalnog čovjeka. Sva sreća pa nisam normalan čovjek. Neki dan su me počeli pomalo mučiti bolovi. Još tokom dana je donekle i ok bilo, no po noći oko nekih 3 sata, uhvati me boliti za poludit'! Dobio sam savjet da si napravim čaj od đumbira i izgleda da je stvar uspješna. Sinoć sam trgnuo dvije šalice eliksira i spavao sam mirno kao da mi je srce otkazalo, a ne želudac. Odrapio sam 10 sati u komadu i jutro k'o nov! Evo sad se tankam jednom šalicom za ovu noć. Nije baš ultra fin, pogotovo bez ikakvog zaslađivanja, ali nisu fini ni utrobni bolovi.

No, što je ono pjesnik htio reći? Ah da! Ne nervirajte se oko gluposti. Sve je super u životu osim onoga što ne valja. E vi se fokusirajte na ono što valja. Ako uz te neke sitne nevaljalosti dobijete i zdravstvene probleme onda vidite da oni "problemi" ustvari nisu problemi već su problemi samo ovi zdravstveni problemi. Bome ne valja kad tako nešto prišerafi. Ovo moje je prava sitnica pa opet ni to nije bilo nimalo ugodno. Živjeli svi problemi osim zdravstvenih!

Zamolila me da joj skuham kavu. Dobar k'o kruh, kakav inače jesam, stavio sam đezvu s vodom te uključio ringu. Ali KRIVU ringu!!!!!!!!!! Istopilo se ovo Tupperware govno od 200 kuna. 'Ko li samo dade tolike novce za komad plastike. Isti taj komad plastike izgleda kao da mi se smije. Mogao se istopiti tako da izgleda kao da vrišti od vrućine, a ne još da me ovako podjebava. Nema više kuhanja kave za nikoga. Nisam više dobar. Sad sam zao i još zliiji!

Nakon kukanja i jadikovanja što ću baciti tolike novce za nadomještanje plastike istu tu kavu sam zakačio i skoro prolio po raznim papirima na radnom stolu. Baksuzna neka kava. Pitam se samo da li je ona preživjela ispijanje te kave.

Ja, antisport svih antisportista, da baš ja, postao sam trener boćanja. U životu sam boćao svega jednom. Ustvari nije to ni bilo pravo boćanje već malo isprobavanje kako to ustvari funkcionira. To moje opsežno iskustvo zbilo se danas.

Prije svega, bilo je potrebno "iscrtati" teren ljepljivom trakom. Nije onih dimenzija kakvih bi trebalo jer prostorija nije dovoljno velika, ali snaći ćemo se. Naime, radi se od boćanju za osobe s invaliditetom, a sve to skupa se odvija kod mojih DICPDITIĆA. Imali su trenera prošle godine, Branka Kovačevića, no on se razbolio. Ove godine su prepušteni meni na milost i nemilost.

Za kraj pripreme terena okušao sam se u žongliranju. Bit će dobro ako mi boćanje bude islo dobro kao žongliranje danas.

(ispod križića se ne nalazi zakopano blago, molim ne razbijajte pločice)