ponedjeljak, 27. listopada 2008.

Došavši u Srbiju primetio sam da je izuzetno jeftin fiksni telefon. Iznenadilo me da je baš toliko jeftin jer u Hrvatskoj je sama pretplata bila desetak puta veća. Ok, telefon je jeftin pa sam ga, koliko mi je trebalo, koristio dok se to u Hrvatskoj ipak izbegavalo ako nije nephodno.

Pretplata je iznosila 88,21 dinar a to je uključivalo i 150 impulsa. Preračunatou vremenske jedinice to je čak 150 minuta gradskih poziva u skupljoj tarifi. Inače, cena gradske minute je bila 0,30 a međugradske 1.52 dinara. Ajd uz ovih 150 uključenih impulsa računi skoro nikada nisu prelazili 150 dinara, najčešće samo pretplata.

I šta sada oni učiniše? Paf! Poskupljenje! I to poskupljenje pod izlikom da tržište učine konkurentnim kako bi došli strani operateri pa da Telekom više ne bude monopolost i kao krajnji cilj je padanje cena. Dizanje cena da bi cene pale? Ma nemoj! Minuta 0,30 para gradskog razgovora u Srbiji više neće biti nikada!!! Pogledajte...

I tako, sem telefona poskupljuje i sve ostalo ali to je nama ovde pod normalno. Svakih pola godine sve ostalo poskupljuje pasmo navikli. Sećam se vremena kad sam došao ovamo. Bilo je to pre dve godine, kad sam mislio da je život u Beogradu možda i nešto... Sve je bilo daleko jeftinije nego sada. A plate? To nisam primetio da je mrdnulo prema gore. Radi se za sve manje i manje. Nego da se ja vratim....

Po novome telefonska pretplata iznosi 230,10 dinara i u to nije uključeno baš ništa osim mogućnosti da telefon zvoni ako me neko zove. Svaka gradska minuta košta 0,61 a međugradska 3.04 dinara. Cena će biti upola jeftinija u "slabom saobraćaju", odnosno od 19 do 7 radnim danima, nedeljom i praznicima. Do sada je bilo jeftinije i između 15 i 17 sati ali verujem da će to ukinuti sa ovim "rebalansom" cena. Zašto se u danasnja vremena pojeftinjenje zove pojeftinjenje a poskupljenje rebalans?! Da nisam podstanar sad bi bila prilika da isključim fiksni telefon al kad si podstanar jedeš govna ovako i još na sto načina. Prijatno!

Lična karta!

četvrtak, 23. listopada 2008.

Došao je dan da i ja imam ličnu kartu. Interesantno je da sam sa njom dobio i pin, jer ovo je lična sa čipom. Kažu kako će to u budućnosti biti korisno za neke stvari preko interneta. Videćemo...

Uglavnom, čekajući sat i po u redu da bi podigao komad plastike, rekao sam da mi je to prva i zadnja lična karta. Videćemo i to. :-)

A red je priča za sebe. Kad sam došao bio sam deseti. Pa 11, pa 12, 13, 14.... Onda se malo broj smanjivao, pa povećavao... Stalno neki padobranci preko reda. I kad se na sve to doda vrućina i zagušljivost nije mi dan bio nešto. Al dobro, sad imam i dokaz da sam legalac. Još samo da mi to bude ok koristi.

Nescafe Vanilla

utorak, 21. listopada 2008.

Bio sam ovih dana u rodnom mi Karlovcu a to se sastojalo i od neizbežnih kafa sa svim znanima i neznanima. Moje omiljeno (skoro i jedino piće) je Nes od vanilije (vanile po srpski). Pričajući sa jednim mladim (bračnim?!) parom kako u Beogradu u kafićima i/li u prodavnicama nigde nema taj Nes bio sam ugodno iznenađen poklonom koji su mi dali (vidi sliku).

Iako na kutiji piše i uvoznik za Srbiju nigde nisam video da se kupi ovaj Nes. Zašto je to tako u Srbiji pojma nemam ali znam da su mnogi zakinuti za najbolju kafu na svetu.

Biba i Zweki, eto zahvaljujući vama, prvi put nakon dve godine života ovde popio sam Nes od vanilije u Srbiji. Pa vi sad navratite da i vama skuham po jedan. :-)

E-birokrate

ponedjeljak, 6. listopada 2008.

Svanuo je i taj dan... I to prilično rano mi je svanuo. To je dan kada sam ja doživeo da budem ugodno iznenađen nečim u Srbiji. Stvarno nisam verovao da će tako nešto biti. Možda sada situacija krene u nekom drugom pravcu.

Napokon sam uspeo da dobijem redni broj u policiji (zato šta sam se tamo nacrtao u pola 7). Bio sam 16. po redu iako sam na kraju dobio 13icu. Nije mi jasno kako i zašto al' nisam se bunio.

Kasnije, kada je došao moj red i nakon slušanje prepirke dvojice staraca (jedan je tvrdio da brojevi koje smo dobili ne znače ništa i da je bitno ko je duže sedio unuta pred šalterom). Ušao, sva sreća svi papiri uredni ko suza. Čak sam ih sve dobio nazad. Sve su ih skenirali i vratili. Jedina nebuloza u svemu tome je da nas sve tamo slikaju a slike koje mi donesemo prilažu uz dokumentaciju. Hm.... Dobro da sam se sinoć počešljao žiletom.

Najveće iznenađennje i oduševljenje... Digitalno uzimanje otiska prsta(x2) i digitalno potpisivanje na uređaju poput ovog na slici. Stvarno nisam očekivao toliku opremljenost. Zatekli ste me! Ugodno! Molim vas činite to i dalje.

Yearbook

nedjelja, 5. listopada 2008.

Naišao sam na jedan interesantan sajt na koji uploadujete svoju sliku i možete pogledati kako biste izgledali u prošlosti. Evo jedna slika kako bi ja izgledao sa jedno 140 kila. :-)

Bluetooth autobusi

srijeda, 1. listopada 2008.

Isprobao sam glupost koju su najavljivali da će biti u autobusima. Kao nešto informativno. Vozim se u četrdesetpetici i ajd' da uključim plavozubog. Nakon recimo 20 sekundi isčekivanja šta će se desiti, zacvrči telefon, stiže nešto. Obaveštenje da mi je došla nekakva slika. Pogledam kad imam šta i da vidim. Hrpa reklama. Šta je tu informativno? Ajde da je ovo umesto plaćanja karte pa ok, onda nema frke, gledao bi celo vreme dok se vozim u telefon. Mislim, kartu ionako nisam platio. :-)

Sasvim bezvezna "usluga" i nadam se da će napraviti nešto korisnije od ovoga. Bilo bi lepo i da postoji mogućnost da se trajno odbije primanje "informativnih reklama" jer ima ljudi kojima je bluetooth non stop uključen pa će ih ovo nervirati jer telefoni sa malo memorije će brzo biti puni. O tome sigurno nisu razmišljali. Hoćemo besplatne karteeeeee!!!

Lično ništa

Budim se. Gledam sat a ono negde oko 6 sati. Ne vidim dobro onako sav krmeljav. Vrtim se po krevetu, sretan jer ću napokon dobiti ličnu kartu...

6:45, ustajem, wc, prozori, zubi, ovo ono.... 7:15 odlazim. 7:45 dolazim pred policijsku stanicu. Neki lik zapisuje redosled dolazaka. Ja sam broj 42!!! A rekoše mi dan pre da dođem nešto pre 8. Auuuuuu......

Posle 8 sati izlazi neki jadničak od pandura, deli brojeve. I tako podeli on 40 brojeva. Da, 40!!! Ma sunce vam vaše! Ok, kasnije sam još saznao da mi treba prijava boravka jer mi je to prva lična karta tako da moram čekati da mi gazdarica dostavi ugovor od stana i svoju ličnu kartu.

Upoznao sam i jednog komšiju koji se tamo zatekao istim poslom i isto je dobro prošao. Pitao sam jednog lika kada je došao. Kaže u 6 u jutro. Bio je 18. po redu!!! E birokrate moje, zemljo moja...

Vladimir Gajić - Gayo