Vladimir Gajić - Gayo

Krenuo na šljaku autom. Silaz iz dvorišta je takav da je potrevno skrenuti levo, pa rikverc desno i onda levo opet da se izađe na cestu. I tako rutisnki ja siđem levo, ubacim u rikverc pa motam udesno kad nešto zape i zaškripi. Pomislim nagazio sam neku dečju igračku ili nešto a ono ustvari prikačena prikolica. A u pm! Posledica je rupa u braniku koju je napravila ova mala polugica iznad točka prikolice.

E sad, da je to bio moj stari dobri prodani Yugo sa 45 + 1 konjska snaga onda bi ja osetio da vučem prikolicu sa stvarima i nebi bilo problema. A ovo, TDI od 135 + 1 konj i nema šta da osetiš. Ide on s prikolicom, bez prikolice, s točkovima, bez točkova... Taj ide li ga ide...

Brat me nije ubio, nije me osakatio, nije rekao ni da ću odrobijati to, eto, dobro sam i prošao...

Zapustio se ja malo ovde glumeći šljakera pa kosurine i bradurine ne seckam često. Danas je pala odluka da se obrijem. Nisam to učinio već sam uzeo trimer u ruke i prozujao po bujnoj glavi (Gargamel frizura(TM)) i eto, 5 godina mlađi.

Po ovom predivnom toplom vremenu postavili smo bazen. Nije baš olimpijski i nije ukopan u zemlju i nema spasioce i nema skakaonicu i nema tobogan al sigurno će veseliti decu. Čim sunce izviri iza planina...

Doručak u novoj kući nakon preselenja. :-)

Okružen silnim Norvežanima postao sam i ja plavuša. Ne znam kako se to desilo, onako odjednom. :-)

Na glavi mi je ustvari konjski rep. :-) Kudelja, ono šta se namotava oko cevi za vodu da voda ne ide kuda ona hoće.

Svaki put me oduševe ovi niskoleteći oblaci koji se valjaju preko norveških planina. Ovaj oblak je na visini od nekih 150 metara. Ako bude prilike moraću jednom proći kroz neki od oblaka.

Nakon naporne šljake kući na motoru. Snimljeno u 22:40. U našim krajevima je mrkli mrak u ovo doba dana a u Norveškoj ugodno za oči, ne pali sunce, nije mračno...

Četiri posekotine različitih veličina, dubina i starosti. Nije dobro biti ćelav na gradilištu.

Šetnjica kroz kuću u koju useljavamo za 7 dana. Ne izgleda baš ohrabrujuće ali valjda ćemo uspeti. :-)

Norvežani tvrde, misle, šta li već, da su nastali od Trolova koji su živeli u pećinama. Danas su Trolovi atrakcija i prodaju se kao poklon figurice. Nameravao sam da kupim jednoga ali 48 kruna (480 dinara) je ipak malo previše. Biće ako nađem negde jeftinije.

Dobro priznajem, otišli smo gore autom. Plan je bio da skupimo lisnato kamenje ali ga nismo našli gore. Nakratko smo prozujali gore i piči kući. Ovo je buraz a ne ja...

Nisam u Srbiji primetio Plazmu u ovom izdanju. Možda ima a možda i nema. Meni se učinilo interesantnim da vam ovo prenesem. Na kutiji na engleskom jeziku pišu podaci i proizvođač je isti, ukus je isti i sve je ok. Ali naziv nije isti. Ovde je to Lane. Ima li takvih primeraka i u Srbiji?

Eto u Evangeru nam je tmurno, kišno i jadno. Ali zato mesečina.....

Na mesecu se napokon pojavila naša misteriozna baka. Stoji žena i gleda...

Išli mi danas kao na roštiljanje. Otišli na jedno mesto, pripremili se, zauzeli poziciju, pili kafu kad ono nešto se vetar uzj... duvao i idemo negde drugde, negde da nađemo bolje mesto. Putujući dalje došli smo do slapa sa slike. Problem je bio jedino to šta je tamo zapranjeno kampovanje a pod to spada i roštilj turizam. Al dobro, kupili sladoled i malo se promuvali tuda.

Malo sam fotkao slap i radi boljeg kadra hopsao po nekim kamenčinama kroz reku. Kad je trebalo ići nazad na obalu imao sam problem. Bio je jedan kamen na koji je bilo nezgodno doskočiti nazad. I šta sad? U jednoj ruci fotoaparat a u drugoj sladoled (ljubavi ne jedem ja puno slatkog ovde). Nekako dobacim fotoaparat (sladoled nedam!!!) bratovoj ženi pa da skočim. Bitno je da se aparat ne smoči.
Ona odluči da me uslika ali fotoaparat je bio prebačen na snimanje. Nije znala pa je klikajući prekinula snmanje baš u tenutku skoka. E sad, da li sam ja preskočio ili ugazio u vodu? E taj detalj nećete čuti. :-P Jedino šta ću vam reći je to da hop nisam rekao ni pre ni posle skoka.

Evo danas sam našao dokaz da baba zapravo i dalje "živi" u kući. Recite vi šta hoćete ali to je činjenica.

Ovo je "nova" kuća radi koje sam ja (dobro)došao u Norvešku. U njoj je živela baba koja je, jelte, ali po mojoj slobodnoj proceni ona je još uvek u toj kući, ponajviše u podrumu. :-) Neću sada o detaljima ali ako bude dešavanja kakvih je bilo pretprošle noći pisaću sve.

Stigao sam još u sredu ali nakon spavanca radne akcije su odma krenule i blog "raj u zemlji Norveškoj" će izgleda biti malo zapostavljen. A šta da se radi.
Evo pogledajte malu vožnjicu u noćnim satima kroz Norvešku.

Ovo u naslovu znači da sam sleteo. Mislim, valjda sam sleteo. :-P Da li je bilo kakvih poteškoća putem ne znam. Ovaj post pišem unapred pa ono, nadajmo se najboljem. :-) Na slici je aerodrom Rygge.

Još mi j preostalo samo 500-tinjak kilometara autom da pređem od tačke A do tačke B. Ma sitnica...

Čujemo se kad se dokopam interneta.

Ko ptica bez krila, sedim u ptici sa krilima, bez nogu, letim, mislim sedim... ali i letim.... mislim i dalje ja sedim ali letim... Ta ptica leti, ta u kojoj sedim. Ne, nije mene ta ptica pojela, ja sam platio da uđem u tu pticu. Ma dobro, nisam ni platio...

Krećem iz Beograda uveče i oko pola 22 sam blizu Osla (Norveška), neko mesto, gradić, šta li, imena Rygge.

Sad ću neko vreme imati postove iz raja u zemlji Norveškoj ali to za Norvešku nema nikakav cinični prizvuk. Nije ni tamo baš sve bajno i sjajno ali nema govora da ne valja kada se ovde osvrnem malo oko sebe. Ovde se ustvari više niti ne osvrćem, gledam u nebo da šta manje sranja vidim. No da ja ne kenjam više... Letiiiiiiiiiim!

Idući iz prodavnice ugledam na ulici sim karticu nekog zadovoljnog korisnika. Bivšeg korisnika! Pokupio sam karticu u nadi da će možda ipak raditi ali ništa od toga. Svi telefoni u koje sam ju stavio kažu "insert sim". Pa insertnuo sam, ali sim dead. Ne mogu reći da me čudi da ima nezadovoljnih korisnika superiorne mreže kojoj ovoga puta nećemo ime spominjati. :-)