Vladimir Gajić - Gayo

Lep dan, nešto trebali da skočimo do grada (nazovimo to grad) i otišli moja bolja polovina i ja biciklima. Eto trenutak inspiracije...

Opet situacija na poslu, ovoga puta još gora. Natovaren do krajnje granice, čak malo i preko granice. Ovo iza, naravno da dve kutije nisu stale tako da je još jedna išla ispred kod nogu. Jednom rukom sam morao da pridržavam tu kutiju, nogama ovo sve ostalo i nekako sam se truckao 20 na sat ali kad je trebalo stati i spustiti nogu...

I tako sam se ja jedno sat vremena vozikao gradom sa tim teretom da bi se na kraju vratio ispred iste firme gde sam to preuzeo i predao to kolegi koji je došao sa kombijem. Naravno, radim na procenat i nisam zaradio apsolutno ništa.

Kad malo bolje promislim, ja sam magarac a ne skuter...

Gledam malo Halo oglase nebi li zaradio koju paru sastrane (jer (ne)redovita plata nikako da stigne). I tako čačkam malo po oglasima kad naletim na "DIZAJNER, grafički i veb, potreban stomatološkoj ordinaciji, mogućnost plaćanja stomatološkim uslugama. 064/384-4363" Ako neko hoće nove zube a zna da napravi web stranicu neka se javi.

Došlo toplo vreme pa mi više ne odgovara ono debelo odelo a u civilu je čudnjikavo i loše šljakati. Čak mi je i gazda prigovorio to šta sam u trenerci zadnja dva dana radio. I tako u nedostatku pronalaska odgovarajućih (dovoljno velikih) pantalona kupio sam neko šljakersko odelo koje je baš onako fino i mislim da će biti odlično za motor. Videćemo sutra. :-)

Model na slici je potpuno izmišljeni lik, proizvod moje nastrane mašte.

Često se zavrtim po kružnom toku na Topčiderskom brdu i danas sam tek zastao da uslikam neke vanzemaljske žirafe koje tamo pasu travu. Ne znam za vas ali meni su baš interesantne mrežaste žirafe po kojima će valjda neka travurina izrasti. Videćemo... Taj kružni tok bi trebalo prozvati Žirafin krug ili tako nešto. Kome god kažem "ideš tamo pored žirafa" niko nema pojma. A da sam rekao pored nekog kafića svi bi znali. Tssss...

Nije dovoljno šta non stop lupaju na ovom gradilištu ispod nosa. Sada, čim se probudim imam pogled na ovo žuto čudovište. Više nema šanse da se prevarim i pomislim kako živim na nekoj normalnoj i pitomoj lokaciji.
Šteta šta će tu za par meseci biti zgrada. Zakloniće nam pogled na groblje. :-)

Došlo i to oproštajno veče... Gosti amerikanci sutra u jutro oko 4 sata idu na aerodrom. Spavanja sigurno neće biti. Prošle noći smo dugo zaglavili, pričali smo kako će nas Sotona sve potamaniti, čipovi i slične stvari... Ma... duga priča.

Sada gosti (Dijanin brat iz jedne od prekobarskih država + žena) otišli da se pozdrave od nekih ljudi pa kad dođu nazad nastavljamo sa bla bla. Oči su mi na pola 12, kao i mojoj boljoj polovini. Ja sutra radim u jutro a ona može da odspava. Mada, ne verujem da će joj biti do spavanja... Tužno je to... Tužno je kako se putevi raziđu, kako se najbliži razdvoje... Godine lete, lete brže nego avioni preko bare, deca rastu, život ode... Živimo za vesele susrete, nakon susreta dolaze rastanci, tužni... suze... svaka suza kao... ma ne znam... Kuda sve to ide, zašto, kako? Život...

Nakon posla, prežderavanja i kafe reko odo ja malo na bajs tu po komšiluku. I tako fotoaparat u ruke pa da malo zabeležim ako ima nešto interesantno. Pored autoputa imamo koze koje se hrane finom nezagađenom zelenjavom. Sigurno im je mleko sive boje. :-)

Na slici je najstarija "erotska" fotografija u Srbiji. Ajd, nešto se vidi ali ako je to bila erotika u ono doba pitam se kako smo se kotili ko pacovi.

Navodno je teta sa slike došla u fotografsku radnju i tražila fotografa da ju polj... da joj uslika dupe jer namerava da tu sliku pokloni svom dragom kojeg ostavlja. Da mu još makar ostane slika pa da ima šta da ljubi.

Fotografija je nastala davne 1919. godine u fotografskoj radnji u ulici Kralja Milana a mlada guza.... hocu reci mlada dama se zvala Ž.J i bila je jako naivna. Prepoznaje li neko svoju baku na slici? :-)

Više o tome...

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" modernizovan je sa novih 45 monitora koji daju obaveštenja o letovima. Kako je aerodrom mnogim turistima prvo šta vide u jednome gradu radi održavanja Eurovizije (nagađam) malo su poboljšali vazdušni ulaz u Beograd.

Na svom sajtu kažu: "Informisanost putnika o letovima time je značajno povećana." Sa slike vidimo kako i dobri stari papir pomaže (ili monitori pomažu papiru?!) da putnici budu informisani na vreme.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine merilo po parkovima zagađenje olovom. Otkrili su da imamo previše krntija (mostly made in Kragujevac) koje gutaju olovni benzin i da smo zatrovani do guše. Nivo olova premašuje 4 do 5 puta više od dozvoljene količine.

Interesuje me kako su se tek tako sad setili neke kontrole. Zašto nije bilo "uzbune" dok je taj nivo bio 2 ili 3 puta veći? Naravno, ni sada nitko neće ništa učiniti da se to promeni. Ajde malo da se slikamo po novinama, kažemo da radimo neku kontrolu i tako, a zabole nas uvo koliko ima olova.

Baš lepo da se ja vozikam po Beogradu po ceo dan i udišem sva ta sranja. Još se čudim kako imam sve više kila a ono se zapravo olovo taloži u meni. :-) Više o olovu...